Pre par godina slušala sam jednog austrijskog psihologa na temu pregovaranja u različitim kulturama i nacijama. On je medijator u pregovorima velikih kompanija sa posebnim naglaskom da su predstavnici kompanija iz različitih kultura (nacija). Inicijalno sam mislila da je tu sve u iskustvu i veštini pregovaranja, ali nas je naučio da se ta veština zasniva na poznavanju pregovarača.

Teorija koju on zagovara je lestvica podela na polihrone i monohrone nacije. Napravio je skalu od -10 do +10 na kojoj je moguće pozicionirati svaku naciju sveta (osim Japana, naglasio je da su oni veoma specifični). Šta je zapravo ova podela?

Monohroni narodi imaju sledeće karakteristike:

• Za njih je vreme linearno i vođeni time svoje zadatke obavljaju jedan za drugim, ne rade više stvari u paraleli, obožavaoci su Gantovog dijagrama i agendi
• Ovi ljudi vole ciljeve i to one formirane po SMART principu (specifični, merljivi, dostižni, realni, vremenski ograničeni)
• I povrh svega vole logiku i egzaktnost

Kod monohronih ljudi zadatak je uvek mnogo važniji od međuljudskog odnosa.

Polihroni narodi:

• Vreme je nešto kao godišnja doba – stalno se smenjuju
• Zadaci koje ljudi obavljaju u tom vremenu su haotično poređani i dešavaju se u paraleli – multitasking
• Ne vole ciljeve, već vizije – Važno je da imaju viziju koju žJoele da dostignu, ali nije važno u kom vremenu dolaze do nje
• Kultura orjentisana na veze i međuljudske odnose

Kod polihronih ljudi su međuljudski odnosi uvek važniji od samog zadatka.

Zaključujete i sami, Srbi su izuzetno polihron narod – okvirno +8 na skali. Kinezi su +10, dok su Arapi tu negde kao mi. Dakle, nacije stvorene za “kako ćemo, lako ćemo” sklapanje dogovora. Te odatle jednostavan odgovor zašto oni “grade” po Srbiji, jer oni lako pregovaraju sa našim predstavnicima vlasti. Na sličan način se posmatra projekat, rokovi, budžeti, na sličan način pristupaju izvršenju. Ako se rok ne ispoštuje, nema veze, mi imamo viziju i polako idemo ka njoj… ovo kod Šveđana ne bi nikada prošlo.

U Srbiji nije normalno da čekaš za predaju papira na šalteru ako tamo radi svastika lika iz bloka sa čijom babom tvoja baba pije kafu ujutru. Ako postoji neko poznat tamo negde gde si se uputio da nešto obaviš nije logično da ćeš ići regularnim putem, zar ne? U polihronim nacijama zakon je tu da bi se kršio i prilagođavao po potrebi pojedinca. Zato ne treba da vas čudi sve što svakodnevno viđate – to je duboko ukorenjeno u kulturi našeg naroda i teško da će se tu išta ikada promeniti. Jer se kulture stvaraju generacijama i isto tako su potrebne generacije za promenu i to malu.

Stepen izraženosti ove podele nije isti kod svake osobe. I ako je naša kultura na +8 na lestvici mnogi od nas mogu da budu i monohroni i manje ili više polihroni. Suština je da prepoznate kako razmišljaju i rade vaše kolege. Ako neko na sastanak ne može bez agende to je jasan znak monohronog razmišljanja.  Još ako i “poludi” kada se agenda ne poštuje znate šta vam je činiti. Lakše ćete svoj svakodnevni posao obavljati kada znate ko vam je kolega. Ako je izrazito polihron, sastanak sa njim počinjete pitanjima poput “Kako žena, deca?” Ovi ljudi jako cene međuljudske odnose i biće spremniji na saradnju ako prvih 5 minuta sastanka potrošite na građenje pozitivne veze. Potpuno suprotno bi se dogodilo da je pred vama izrazito monohrona osoba, zatvorio bi se u sebe dodatno i sastanak verovatno ne bi imao pozitivan ishod za vas. Sa monohronom osobom na sastanak dolazite spremni, na vreme i sa jasnim ciljem. Idealno bi bilo da dan pre sastanka i tu osobu obavestite o cilju, potrebnoj pripremi i o agendi ako postoji. Nemojte se čuditi ako polihrona osoba na sastanku opušteno odluči da obavi privatan telefonski razgovor, ovo je još jedna njihova karakteristika.

Za ljude koji vode timove ovo može biti posebno interesantan izazov. Menadžment kreira viziju koju prenosi dalje, ali je očekuje u nekom roku. Vi je uobličite i od nje stvorite zadatke i ciljeve kako bi se dostigla i dalje ih raspoređujete sa timom i dogovarate rokove. Ovakav posao zahteva kombinaciju dva pomenuta sistema rada kako biste maksimizirali efekat. Ako su ljudi u timu izrazito polihroni ciljevi i rokovi nikada neće biti postignuti ako ne postoje dobri međuljudski odnosi, u timu ali i sa drugim međuzavisnim timovima. Pa vam se tu posao dodatno komplikuje jer se ti odnosi neće stvoriti sami, treba ih prvo kreirati, a kasnije i raditi na njima.

I još jedan razlog zašto je ova podela korisna je zbog vas samih – ako znate na koji način obavljate posao, pristupate zadatku, lakše će vam biti da razumete ako neko ne funkcioniše kao vi i lakše ćete se prilagoditi njima.

Ono što mislim da nam ostaje za individualnu odluku jeste – da li treba da se promenimo ako shvatimo da smo polihroni a naš posao je izrazito monohron ili je to jasan znak da treba promeniti posao? Šta vi mislite?