Bliži se kraj godine i to je verovatno dobar trenutak da se pogleda unazad i vidi šta su firme planirale, a šta ostvarile. Ja trenutno imam luksuz da agilnost domaćih firmi posmatram sa distance koja mi omogućava da ne budem direktno uključen u sva dešavanja, a da sam opet prilično dobro informisan. S obzirom da me mnogi već znaju po “radikalnim” stavovima, onda da podelim neka razmišljanja u sličnom stilu…

Kada sumiram sve ono što sam mogao da vidim u poslednje vreme, rekao bih da se u Srbiji “agile” više ne kupuje ni na kilo, već se nabavlja u šleperima. Konferencije na svakom koraku, novi konsultanti na sve strane, “post-it” na zidovima, stoji se svako jutro po 15 minuta, kancelarije nikad lepše i šarenije, konsultanata nikad više… Deluje kao da srpske kompanije planiraju da budu i više nego lider u regionu kada je u pitanju agilna transformacija.

Naravno, kao što to obično biva, problem nije u formi već suštini. A suština je da osim ako niste konsultantska kompanija koja “agile” prodaje na kilo, nikoga na tržištu esencijalno nije briga da li vaš tim stoji svako jutro po 15 minuta ili ne.

Pitanje na koje bih ja voleo da pokušam da odgovorim je kako možete biti agilni bez da to kupite. Kao primere ću koristiti programere, ali sam duboko uveren da su ove vrednosti univerzalne i da se mogu adaptirati i primeniti na svaku ulogu u kompaniji.

Profesionalizam

Kada god razgovaram sa ljudima koji vode programerske timove, pitanja koja na početku postavim su:

• Zašto ljudi studiraju “programiranje”?
• Šta ih motiviše da uče i razvijaju se kod kuće, u svoje slobodno vreme?

Ovim pitanjima se fokusiram na ljude kojima primarni motivator za ulazak u IT nisu bile pare. To su ljudi koji se bave programiranjem jer to jednostavno vole. Vole onaj osećaj kada ne znaju kako da reše problem. Vole osećaj kada posle nekoliko sati mučenja otkriju šta je bio problem. Ne postoji proces koji to može da zameni.

Najbolje od svega je što takve ljude nije teško identifikovati. Nađite programera koji privatno koristi Linux umesto Windows, koji zna ko je Martin Fowler, koji može da vam objasni zašto nešto radi, koji je unapredio kvalitet rada svog tima jer je njega lično to motivisalo…

Profesionalni odnos podrazumeva da radite stvari koje znate da su ispravne bez obzira da li je neko od vas to tražio ili ne.

Iskustvo

Iskustvo je još jedna od stvari koju često tumačimo na različite načine. Sa jedne strane možete imati nekog ko je 10 godina u struci i tih 10 godina radi jedno te isto, a sa druge strane imamo poplavu “Seniora” sa 3.6 godina radnog iskustva. U takvoj situaciji opet deluje da je teško odrediti koga zaposliti. U stvari ni za vrednovanje iskustva nisu potrebni konsultanti da uvedu sastanak na kome sat vremena pričate o tome šta je bilo dobro, šta je bilo loše i šta ćete unaprediti.

Iskustvo u programiranju se prepoznaje na osnovu:

• Prepoznavanja loših praksi “na prvu”. Kada radim intervju, veoma često kandidatu dam “loš” kod i pitam ga da uradi “review”. Oni koji su dobri probleme nalaze jedan za drugim, bez ikakvih instrukcija.
• Priča iz ličnog iskustva. Dobri programeri su radili sa “legacy kodom” i “legacy sistemima” i ne plaše ih se, već su u stanju da ponude sistematične odgovore na pitanje kako izaći iz trenutnog stanja. Najčešće će kao referencu koristiti neke od poznatih autora iz oblasti refactoringa i testiranja softvera.
• Preuzimanja odgovornosti. Kod iskusnih profesionalaca postoje brojni primeri kada su preuzimali odgovornost za produkciju i to van radnog vremena. To mogu biti ili primeri prekovremenog rada (koji nikako ne sme biti ohrabren) ili preuzimanje odgovornosti za 24×7 dostupnost aplikacija (nadam se plaćenu).
• Samorefleksije. Programeri koji su se tokom svoje karijere razvijali moraju biti u stanju da navedu primere praksi koje više ne bi ponovili ili odluka koje ne bi ponovo doneli.
• Sposobnosti donošenja informisanih odluka. Postoje situacije u kojima je potrebno doneti odluke koje nisu u skladu sa najvišim profesionalnim standardima. Iskusni profesionalci su u stanju da identifikuju kriterijume za te odluke, kvantifikuju ih i na osnovu toga donesu odluku.

Jedan dodatni savet: Profesionalizam + Iskustvo značajno utiču na vrednost osobe za kompaniju. Ako želite da izgradite ozbiljnu kompaniju onda ovo MORA biti reflektovano kroz platu. Ne upadajte u zamku “prosečne plate seniora” ako je vrednost koju osoba donosi iznad proseka.

Vrednost

S obzirom da softver sam po sebi nema nikakvu vrednost sve dok ne predstavlja rešenje problema  za koji su ljudi spremni plate, postavlja se i pitanje kako “agile” donosi vrednost. Ovo je jedan od najčešćih razloga za angažovanje konsultanata koji vam prodaju “Design Thinking”, “SaFE”, “Less”…

Umesto skakanja na svaki “buzzword”, ono što uvek možete da uradite je da istražite šta je to što uspešne globalne digitalne kompanije rade drugačije. Akcije koje možete preduzeti i bez konsultanta su:

• Istraživanje tržišta i konkurencije
• Posmatranje kako vaši kupci koriste vaš proizvod, koje probleme na taj način rešavaju i koje neočekivane korake preduzimaju (pripremite se da budete iznenađeni)
• Verifikacija pretpostavki – Umesto pristupa u kojima menadžment donosi odluke, tretirajte odluke kao pretpostavke, odredite mere uspeha, i pokrenite A/B test
• Odredite cilj i više načina da dođete do njega. Odaberite onaj koji će vam dati najbrži feedback i naučite nešto iz toga
• Napraviti proces koji prepoznaje i eliminiše “7 wastes of software development”

Ako i dalje ne znate kako da implementirate neke od ovih stvari, pošaljite vaše ljude da posete velike i uspešne globalne digitalne kompanije. One većinski imaju programe otvorenih vrata. Umesto da pare date drugima, platite vašim ljudima put u Berlin, London, San Francisco… i organizujte im upoznavanje i razmenu iskustava. Vredeće više nego bilo koji samoproklamovani konsultant, trening ili konferencija…

Liderstvo

Poslednji, ali ne i najmanje važan savet koji mogu da dam, na liderske pozicije dovedite ljude koji već znaju kako organizacija treba da izgleda i dajte im mogućnost donošenja značajnih odluka.

Kada razmišljam o lideru koji treba da transformiše jednu firmu onda mi na pamet uvek pada gore navedeni citat Nenada Prokića iz Peščanika. Slično je i kod transformacije – nema više starog liderstva. Svet se suviše brzo menja da bi se UVEK pregovaralo i dolazilo do kompromisnog rešenja. Svako treba da ima svoje mesto u firmi, ali mora da postoji “driver” promene koji je lično iskusio drugačiji način rada.

U organizacijama koje su u digitalnom biznisu ta uloga se obično zove VP Engineering. Naravno, nekada u zavisnosti od organizacije, ljudi koji su na “hijerarhijski” nižim pozicijama imaju relevantno i znanje i iskustvo da transformišu druge firme. Ovo veoma zavisi od zrelosti i veličine kompanije za koju rade.

Transformacija bez konsultanata

Dakle, formula za transformaciju bez konsultanata bi bila Profesionalizam + Iskustvo + Vrednost + Liderstvo = Uspeh ?

Naravno da ne. Svet u kome živimo je suviše kompleksan da bi jednostavna formula rešila problem transformacije i konkurentnosti tržišta. Cilj ovog teksta je da vas navede na razmišljanje i da otvori i druge opcije, umesto da idete najlakšim putem koji podrazumeva određivanje budžeta i plaćanje drugih da rešavaju vaše probleme.

Ako ste u prilici da nađete konsultanta koji svojim znanjem i iskustvom može da dokaže da je bio značajan deo digitalno uspešne kompanije koja se takmičila i inovirala na globalnom tržištu, možete napraviti neki pilot projekat sa njim.

Ono što je na kraju važno je da očekivanu vrednost dobijete brže od globalne konkurencije, jer tržište Srbije nije izolovano i kompanije koje se kreću brže od vaše će kad tad doći i na srpsko tržište.