Simon Sinek je u svom, sada već čuvenom, TED govoru izjavio da pojedinci i kompanije koji prave razliku uvek objašnjavaju svrhu svog rada ili postojanja. Ovo naravno ima mnogo smisla kada se malo dublje zađe u psihologiju i istraže nivoi na kojima se ljudi povezuju. Kada sa nekim delite iste vrednosti, onda se dobre stvari dešavaju bez planiranja, bez finansijskih ulaganja i bez pritiska. Jednostavno su prirodne.

Ovaj post je priča o tome kako i zašto je nastala Agile Coaching Serbia i šta je to čini posebnom. Ovo je priča o ljudima i njihovim interakcijama koji jesu važniji od procesa i alata. Ovo je moj način da kažem hvala.

Prehistory

Krajem 2014. godine, u codecentric, smo planirali da počnemo da delimo znanje putem radionica. U to vreme smo Bojana i ja došli na ideju da bismo mogli da organizujemo radionice na temu Agilnog razvoja softvera. Plan je bio da ja održim jedno predavanje na “Agile” temu na Coding Serbia meetup i da tu pozovemo ljude na besplatnu radionicu.

Paralelno sa tim sam krenuo da istražujem da li postoji bilo koja aktivna agilna zajednica u Srbiji. Rezultat je bio poražavajuć. U to vreme nije postojala ni jedna aktivna zajednica, tako da sam kontaktirao Scrum Alliance i probao da kod njih registrujem korisničku grupu pod nazivom Agile Coaching Serbia. Scrum Alliance je to odobrio, tako da smo već prvu radionicu mogli da organizujemo pod pokroviteljstvom Agile Coaching Serbia user grupe.

Na moju radost, na predavanje na Coding Serbia meetup je došlo blizu 100. posetilaca. Velik broj njih se zainteresovao za radionicu koju smo planirali da se održi subotom. S obzirom na dan održavanja, moja pretpostavka pre meetup-a je bila da ćemo imati ne više od desetak prijavljenih.

Dan posle meetup-a su krenule prijave. Na 15. slobodnih mesta se prijavilo 45+ ljudi. Za mene lično je to bilo veliko iznenađenje. Ne samo što je broj prijavljenih bio velik, već smo imali mnogo prijava iz Beograda. U tom trenutku, mi u codecentric, odlučujemo da umesto jedne organizujemo dve radionice, kako bismo izašli u susret što većem broju prijavljenih. Same radionice su prošle fenomenalno. Na tim radionicama upoznajem mnogo sjajnih ljudi, koji danas čine samo jezgro naše zajednice.

S obzirom na veliki uspeh mog predavanja i prve dve radionice, odlučujemo se da organizujemo još jednu radionicu. Opet imamo ogromno interesovanje. Ovaj put broj prijavljenih ide preko 60. Ono što je za mene bilo posebno je da se većina ljudi sa prve radionice prijavila i za drugu.

Paralelno sa organizacijom druge radionice mene kontaktira ekipa iz Danulabs. Cilj viđanja je bio da prodiskutujemo rezultate koje su oni dobili pošto su prvu radionicu organizovali u svojoj firmi. Za mene je ovo bio efekat koji sam želeo da postignem. Ljudi primenjuju ono što su naučili. Deljenje znanja je uspelo!

Nastanak zajednice

Već sa održavanjem druge serije radionica bilo je više nego jasno da su se ljudi povezali. Da im prijaju redovna viđanja i razmena ideja.

U tom trenutku pokrećem Slack kanal, na koji pozivam ljude koji su do tada bili najzainteresovaniji za prethodna dešavanja. Odmah na početku uvodimo jednostavno pravilo kojim akcenat stavljamo na povezivanje. Pravilo je još uvek na snazi glasi “Svako može da preporuči osobu za Slack kanal. Osoba koja dobije tri preporuke od članova zajednice će biti pozvana na Slack.” Efekat ovoga je bio veoma pozitivan. Umesto da naglo rastemo, mi smo odlučili da idemo polako. Akcenat smo stvili na kvalitet samih odnosa među ljudima i uspelo je!

U prvim danima postojanja Slack grupe postojalo je još jedno jednostavno pravilo, a ono je glasilo da ne možemo imati više od dve osobe iz iste kompanije na Slack-u. Na ovaj način smo već od početka obezbedili da “nismo ničiji”.

Veliki test

Veliki test za samu zajednicu je bilo sledeće okupljanje. Ovaj put odlučujemo se za malo zatvoreniji pristup organizaciji događaja i novi format. Format narednog okupljanja je bio “Open Space” što je bio veliki izazov jer smo se po prvi put okupljali bez agende. Izazov je bio još veći zbog činjenice da do tada većina učesnika nikad ranije nije prisustvovala bilo kakvom okupljanju u Open Space formatu.

Princip po kome smo odlučili da se okupimo je bio da svaka osoba sa Slack-a može da pozove do dva gosta.

Za novosađane je već bilo izvesno da će doći. Takođe smo znali da dolazi i Nemanja sa ekipom iz Beograda. Ono što je bilo neverovatno je da nam se pridružila Ana iz Niša. Ovo je za mene bio dokaz da radimo stvarno nešto posebno. Ako je neko u stanju da pređe toliki put samo da se vidi sa ljudima, onda smo definitivno stvorili nešto vredno.

Beograd je naš

Novi Sad je definitivno postao naša baza. Zajednica je stvorena i mi smo nastavili sa okupljanjima. Međutim to nam nije bilo dovoljno. Pre svega to nije bilo dovoljno Nemanji. Želeo je da se pojavimo i u Beogradu.

Prva ideja za beogradski meetup je bila da napravimo nešto u Open Space formatu u StartIt centru. U tom trenutku saznajemo da naši drugari iz Test’RS kluba organizuju meetup u istom formatu i mi se odlučujemo za promenu.

Odluka pada da za meetup u BG organizujemo panel diskusiju pod nazivom “Estimates vs No Estimates”. Time smo rešili da stanemo na crtu svima koji praktikuju tradicionalni pristup projektima i rekli da ćemo mi biti ti koji su spremni da menjaju stvari. Barem u našem mikro svetu.

Panel smo održali u StartIt centru, a vodio ga je Nemanja. Učesnici su pored mene bili Tihomir i Mirjana. Specijalni gost nam je bila Jasmina Nikolić, koja je nesporno jedna od najpoznatijih osoba kod nas kada se pomene agilni razvoj softvera.

Na meetup je došlo oko 80 ljudi što je za nas bio ogroman uspeh. Dobili smo i Beograd!

Rast i razvoj

U periodu koji sledi postalo je potpuno normalno da se redovno okupljamo. Organizovali smo Lighting Talks, Open Space, radionice na temu retrospektiva, XP Game, kao i predavanja na temu agile coaching-a i SAFe-a. Kristina i Marija po prvi put učestvuju kao treneri na radionicama, dok Stefan, Ana Marija i Filip ulažu veliki trud u organizaciju okupljanja.

Uz sve navedeno dobijamo priliku da podržimo Coding Serbia konferenciju i na taj način prvi put u Srbiji na jednoj konferenciji Agile postaje ozbiljna tema. Na konferenciju dovodimo veoma poznate i ugledne predavače, kao što su: Gojko Adžić, Zuzana Sochova, Vasco Duarte…

Tokom svog ovog perioda Nemanja radi na svom ličnom projektu, sajtu pod nazivom agilizing.us. Meni se ideja svidela pa sam predložio Nemanji da svi doprinesemo sadržaju na sajtu. Nemanja to rado prihvata, tako da Agile Coaching Serbia dobija još jedan medij preko koga ljudi mogu da dele znanje i iskustvo.

Kako smo postajali povezaniji tako je postajala sve jača želja da dobijemo logo. Ovaj posao na sebe preuzimaju Ana Marija i Dunja i zahvaljujći njihovom velikom trudu, konstantnim diskusijama i feedbacku dobijamo logo koji reprezentuje glavnu vrednost naše zajednice – a to je deljenje znanja.

S obzirom da smo vremenom svi postali prilično bliski i dobro povezani sa agilnim zajednicama van Srbije, dolazi i do zajedničkih odlazaka na konferencije kao što su Coding Serbia, Agilia, Agile Greece Summit i Agile Bosnia Day 2016. Na Agile Bosnia Day nas je bilo preko 12!

I na kraju, zašto u stvari mi postojimo?

Kada u ovom trenutku pogledam u nazad, put koji smo prošli izgleda nestvarno. Do samo pre dve godine većinu ovih ljudi nisam poznavao. Sada ih većinu smatram prijateljima. To je najveća vrednost koju ova grupa ima.

A postojimo:

• Da besplatno delimo znanje.
• Da se povezujemo.
• Da kritikujemo.
• Da se slažemo.
• Da se ne slažemo.
• Da zajedno putujemo na konferencije.
• Da uvek stavimo ljude ispred profita.
• Da svi zajedno rastemo!

Za kraj želim da kažem jedno veliko hvala na tome što smo stvorili ovu zajednicu:

Stefanu, Nemanji, Ani M, Kristini, Ana Mariji, Mirjani T, Mariji G, Nenadu L, Ani K, Đurđi, Nenadu S, Agneš, Bojanu, Dejanu R, Dejanu S, Filipu, Igoru, Ivanu, Jagodi, Jasmini, Aniti, Mirjani J, Davoru, Mariji M, Ognjenu, Peđi, Zoranu, Maji, Marku i svima koji su posetili naše meetupe.

Vidimo se, prvom prilikom!