Na globalnom nivou, već duže vreme prepoznajemo značaj emocionalne inteligencije u ostvarivanju poslovnog uspeha. Kao konsultant, angažovana sam u različitim oblastima koje se odnose na razvoj organizacija i optimizaciju poslovanja.
Posebno mi je bliska oblast timskih disfunkcija, i svedok sam kako nedostatak emocionalne inteligencije može negativno uticati na produktivnost i efikasnost timova. Iz mog iskustva, razvoj emocionalne inteligencije nije samo trend, već esencijalna komponenta za održavanje zdravih radnih odnosa i postizanje poslovnih ciljeva.
Radeći sa različitim timovima, uočila sam da su lideri i članovi timova čija je emocionalna inteligencija na visokom nivou sposobni da se bolje prilagode promenama, upravljaju stresom i konfliktima, i uspostavljaju bolje međuljudske odnose. To nije samo stvar “mekih veština”, već ima direktni uticaj na poslovne rezultate.
Ključni aspekti emocionalne inteligencije za produktivno radno okruženje
Razvijanje emocionalne inteligencije podrazumeva nekoliko važnih aspekata. Pre svega samosvest – osoba koja je svesna svojih emocija i okidača može razumeti uticaj na njeno ponašanje i odnose sa drugima. Samosvest omogućava pojedincima da prepoznaju svoje snage i slabosti, što je osnova za lični i profesionalni razvoj.
Drugi važan aspekt je samoregulacija. To podrazumeva sposobnost upravljanja svojim emocijama i impulsima.
Veoma je važno napraviti razliku u tome šta predstavlja samoregulacija, a šta je potiskivanje emocija. Prvo je odlika osoba koje su emotivno inteligentne i zahvaljujući konkretnim praktičnim vežbama i alatima mogu sebe dovesti u stanje smirenosti i omogućiti jasnoću uma čak i u izazovnim situacijama. Sa druge strane imamo pojedince koji uspevaju da zadrže privid smirenosti, ali iznutra doživaljavaju pravu turbulenciju osećanja, što je dugoročno problematično i ima izuzetno negativan uticaj pre svega na produktivnost, a zatim i motivaciju za aktivan doprinos u timu.
Empatija kao treći važan element emocionalne inteligencije predstavlja razumevanje i saosećanje sa emocijama drugih, odnosno mogućnost da se situacija sagleda nepristrasno iz ugla druge osobe. Upravo na ovaj način možemo sebi da omogućimo razumevanje okidača drugih pojedinaca a u skladu sa tim i prilagodimo sopstvene emocije.
Emocionalna inteligencija se može razvijati
Ako uzmemo za primer jednog lidera koji mnogo mikromenadžuje svoj tim, umesto da mu pristupimo sa kritikom, važno je analizirati okruženje i kroz otvoren razgovor pokušati da dođemo do izvora problema.
Većinom su to osobe kojima je teško da prepuste kontrolu, dodatno, mogu imati izražen toksični perfekcionizam ili duboku nesigurnost u svoj rad. Koji god da je razlog, ovakva disfunkcija čini osobu slabom i svaki pokušaj da se predstavi kao autoritet na kraju propada.
Dokazano je da se na svakoj disfunkciji može raditi kao to i da svako ponašanje koje ne doprinosi poboljšanju što pojedinca, što tima, može biti neutralisano radom na razvoju emocionalne inteligencije. Postoje praktične vežbe i zadaci pomoću kojih možemo doslovno trenirati i razvijati ličnu i timsku emocionalnu inteligenciju.
Empatični lideri su sposobni da motivišu i inspirišu svoje kolege, stvarajući atmosferu uzajamnog poštovanja i podrške.
Konačno, veštine upravljanja odnosima su ključne za izgradnju uspešnih timova. To uključuje sposobnost uspostavljanja i održavanja pozitivnih odnosa sa kolegama, rešavanje konflikata na konstruktivan način i podsticanje saradnje. Organizacije koje investiraju u razvoj emocionalne inteligencije svojih lidera i timova imaju dugoročne koristi u vidu povećane produktivnosti, bolje komunikacije, veće angažovanosti zaposlenih i održivog uspeha na tržištu. Emocionalna inteligencija daje istinsku vrednost organizacijama.
U suštini, emocionalna inteligencija nije samo dodatak većini programa obuke. Ona je temelj za uspešno vođenje timova, postizanje ciljeva i izgradnju inspirativne radne kulture. Kao konsultant, snažno verujem u važnost kontinuiranog razvoja emocionalne inteligencije za postizanje izvrsnosti u radnom okruženju.
Ostavi komentar