Odaću vam jednu tajnu. Naslov ovog teksta umalo je bio “budite burek u timu”. Jer ko zapravo ne bi voleo da ima burek kao člana svog tima? Pa makar i privremeno ili kako kažu na reklamama, dok zalihe traju. Ali umesto bureka (jer Stefan ne deli svoj burek), voleo bih da podelim sa vama kako možete da postanete bolji i cenjeniji timski igrač.

TL;DR

Šta su uopšte ti timovi?

Kako bi mogli da odgovorimo na ovo pitanje, prvo moramo da definišemo šta podrazumevamo pod pojmom “tim”. Standardna definicija tima koju možemo da nađemo u rečniku podrazumeva da je tim “grupa ljudi koja ima zajednički cilj”. Bitne karakteristike tima takođe uključuju visoku međusobnu zavisnost članova, kolektivno donošenje odluka, poštovanje svakog člana tima i njegovog mišljenja kao i da članovi poseduju skup veština koji je potreban da se postigne zadati cilj.

U današnje vreme, svuda oko nas se formiraju timovi, kao što su fudbalski, korporativni, menadžment timovi i slično. Naravno, svaki od tih timova ima svoju dinamiku i svoju kulturu. Svaki od tih timova može biti izuzetno produktivan, zabavan i efikasan ili naporan i iscrpljujući. Koji su onda glavni indikatori da će tim biti efikasan, produktivan i zabavan? Kako možemo da uočimo rane indikatore da će tim biti funkcionalan?

Bitna je hemija!

Pre nekoliko godina, Google je želeo da sazna zašto neki timovi u okviru njihove kompanije rade bolje i daju bolje rezultate. Radili su istraživanje na više od 180 svojih timova, gde su analizirali preko 250 atributa za svaki tim i pronašli da su timovi toliko različiti, da set pravila koji važi za jedan dobar tim mogu biti totalno kontradiktorni grupi pravila koje važe za drugi. Tako nešto im je ukazalo na to da je izuzetno bitno kakvu kulturu tim ima, kako vidi svoj cilj i kakva im je interna organizacija.

Slične rezultate su dobili Joe Luca & Pina Tarricone, u svom naučnom radu, gde su istraživali odnos između empatije i timskog rada. Oni su imali 82 studenta kao ispitanike, gde su tražili od njih da ocenjuju svoj rad, kao i rad svojih kolega na nedeljnom nivou. Rezultati njihove studije su se poklopili sa Google-ovim istraživanjem, da empatija i timski rad idu ruku pod ruku.

U knjizi “Smarter Faster Better”, autor poredi efikasnost timova sa rezultatima testa empatije “Reading the Mind in the Eyes” koji je razvio profesor Simon Baron-Cohen na Kembridž Univerzitetu kako bi testirao koliko dobro prepoznajemo emocije kod drugih. Test je primarno namenjen britancima, poto podrazumeva dobro poznavanje engleskog jezika, kao i britansko-zapadnjački mentalitet.

Istraživanja ukazuju da je bitna kultura, empatija i raznovrsnost unutar samog tima. Kultura i empatija tima podrazumevaju međusobno poštovanje i razumevanje između članova. Isto toliko važna jeste raznolikost samog tima, gde tim može da igra na snage svakog pojedinca u zavisnosti od konteksta i problema koji se rešava. Zanimljivo je da kvalitet pojedinaca tima nema enormni uticaj na konačnu produktivnost tima ukoliko tim nema hemiju. Naravno, to ne znači da možete da stavite mačku kao vašeg četvrtog člana programerskog tima i da kažete “Ali Stefane, kvalitet pojedinaca nije bitan unutar tima!”. Osim ako je ta mačka ustvari mačka Donalda Knuta (Donald Knuth / Poznati Programer). Ali znam da nije pošto on nema mačku ಠ_ಠ

Dakle, međusobno poštovanje, raznolikost i kultura tima mogu da stvore odličan tim od prosečnih članova, kao i prosečan tim od odličnih članova. Samo se setite Aristotelovog citata, “celina je veća od sume svih delova”.

Magična formula

Magična formula za dobre timove, nažalost, ne postoji. Ali zato postoje generalne smernice koje mogu pomoći timovima da funkcionišu bolje.

Sigurnost i poverenje

Članovi tima moraju imati sigurno radno okruženje, gde mogu da iznesu svoje mišljenje bez straha da budu ismevani, osuđivani ili kažnjeni. Treba da imaju mogućnost da probaju stvari bez straha od kazne, kako bi mogli da napreduju na ličnoj i timskoj osnovi. Sličan koncept se može pročitati u knjizi “Five Dysfunctions of a Team” gde autor navodi da je temelj svakog tima poverenje, i da bez poverenja tim ne može da bude funkcionalan. Poverenje podrazumeva da članovi tima mogu da se osećaju sigurno kada podele ideje ili informacije unutar tima, kao i to da ostali članovi neće to zloupotrebljavati.

Ukoliko tim ne može da obezbedi sigurnost, komunikacija i odnosi unutar tima pate. Članovi se ustručavaju da pitaju stvari iz straha od toga da ih drugi ne vide kao neinformisane, nekompetentne ili nestručne. Činjenica jeste da ljudi oklevaju u situacijama gde mogu da ispadnu manji u očima drugih, i pokušavaju da ih izbegavaju na bilo kakav način. Koliko često možete čuti situacije gde manje iskusne ili nove kolege oklevaju da pitaju ili sugerišu nešto pošto se plaše da ne “ispadnu glupi” pred kolegama? Ili koliko iskusnije kolege ne dele znanje pošto imaju osećaj da nemaju ništa pametno da kažu? Da li mislite da je to dobro za tim?

Odgovornost i pouzdanost

Tim mora da bude prvenstveno pouzdan i odgovoran kako bi imao rezultate. Bez odgovornosti i pouzdanosti članova tima prema svom cilju kao i u međusobnom odnosu jednih prema drugima, gubi se temelj na kojem se tim gradi. Pouzdanost podrazumeva da članovi tima mogu da se oslone jedni na druge. Isto se tako podrazumeva da članovi tima ne beže od preuzimanja odgovornosti za ono što rade. Tim koji izbegava da se obaveže iz straha od toga da može biti odgovoran za uspeh ili neuspeh samog zadatka neće biti efikasan tim.

Struktura

Kako bi tim bio efikasan, korisno bi bilo da unutar njega postoji nekakva struktura. Samoorganizujući timovi će generalno dati najbolje rezultate po pitanju strukture pošto će usvojiti strukturu i uloge koje im najviše odgovaraju za postizanje cilja tima, bila ona hijerarhija, flat struktura, anarhija ili štagod.

Pod strukturom se takođe podrazumeva da tim ima ustanovljene procese rada, sa kojima se svi članovi tima slažu i koje ceo tim poštuje. Na primer, za development tim, procesi koje bi tim usvajao bi opisivali po kojim principima i vrednostima oni rade, po kojim standardima pišu kod, kao i to da li rade test-driven development. Definisanjem standarda olakšavamo donošenje odluka kako članovi tima ne bi trošili energiju razmišljajući o problemima koje standardi već pokrivaju. Recimo, ukoliko pratimo javascript style standard propisan od strane Goolge-a, ne moramo da gubimo vreme da tražimo da li su prethodni članovi tima nazivali konstante unutar javascript fajlova paskal notacijom, snake notacijom ili nekom drugom, već znamo unapred da koriste samo velika slova i donju crtu pri imenovanju konstanti.

Svrha i cilj

Na vrhu piramide disfunkcija tima stoji svrha i cilj tima. Tim se oformio sa nekom svrhom, i ta svrha mora da bude kristalno jasna svim članovima tima. To rešava pitanja poput, zašto radimo to što radimo, i daje nam veći osećaj ispunjenosti pošto imamo ideju i viziju o tome što radimo. Nedostatak kvalitetnog cilja otežava članovima tima da jedni druge drže odgovorne pri ostvarivanju zajedničkog cilja, i stvara se atmosfera gde ego i individualizam preovlađuju.

Ko su idealni timski igrači?

U knjizi The Ideal Team Player autor Patrik Lencioni nam ukazuje da idealni timski igrači moraju biti Gladni, Skromni i Pametni. Kada kažem gladni, naravno ne mislim da treba odmah da ukinete obroke svojim zaposlenima već mislim na strast i motivaciju pojedinaca prema svom poslu. Kada kažem pametni podrazumevam da “umeju sa ljudima” i da imaju izraženu empatiju.

Gladni timski igrači su veoma strastveni. Uvek traže još nešto da urade, nauče, traže još odgovornosti da preuzmu na sebe. Retko kada gladnog timskog igrača treba da gurate napred pošto oni sami sebe motivišu i guraju stvari napred. Skromni timski igrači nemaju problema sa egom, niti žele izraženi status. Često pričaju o uspesima svog tima, a retko o ličnim uspesima. Naravno, to ne znači da ih nemaju, već ukoliko se ukaže prilika pre će podeliti iskustva timskih dostignuća umesto ličnih. Pametan timski igrač uvek zna kako da se odnosi sa drugim članovima svog tima i razume suptilne pojedinosti dinamike tima. Te tri karakteristike čine idealnog timskog igrača.

Ukoliko imate vremena, možete da odradite test ovde kako biste saznali u kojoj meri steidealan timski igrač kao i na kojim oblastima možete poraditi, po kriterijuma autora knjige The Ideal Team Player.

TL;DR

Na kraju, kakvi bi trebali da budemo da bi nas smatrali dobrim timskim igračem? Trebali bi da budemo ambiciozni i skromni, ali ne egocentrični. Da budemo empatični i puni razumevanja. Da imamo strukturu, ravnopravnost i sigurnost unutar tima. Da smo odgovorni i pouzdani . I najvažnije, da budemo onakvi prema drugima kakvi bi želeli da drugi budu prema nama.