Hrabrost, ljudskost i iskrenost su osnova unapređenja radne kulture – Ovim rečima smo zaključili panel diskusiju na konferenciji O.U.R. HR, u oktobru prošle godine.

Kada sam dobio poziv da budem panelista, moram priznati da nisam znao šta da očekujem. Pre svega iz razloga što su iz moje perspektive paneli postali uglavnom alat “kada nemamo kog predavača da zovemo, pravimo panel”.

Ovde to svakako nije bio slučaj. Panel je bio jako “živ” i dinamičan, a svi panelisti su bili otvoreni, opušteni, ali su u isto vreme vodili ozbiljne razgovore.

Panel “HRevolution – generacije kroz inovacije”

Panel, kodnog imena Žmurke, vodila je Jovana Tomic, Senior Partner u kompaniji CT Legal, a “glavobolju” u diskusijama zadavali su: Jovana Uzelac, Head of HR South East Market u komaniji Nestlé, Sonja Ćetković, CEO u kompaniji Infostud, i moja malenkost Nemanja Čedomirović, kao CEO u kompaniji Growit Agile.

Kažem glavobolju iz razloga što smo smo pričali o temama koje nisu baš svakidašnje za punu salu HR profesionalaca.

Ko o čemu, Čedomirović o tranasparentnosti plata u kompanijama!

Na moje pitanje “Neka podigne ruku svako ko u svojoj kompaniji ima transparentne plate na nekom nivou,” koliko mislite da se ljudi javilo? Nula. Zero. Null. Ja nisam video nijednu ruku. I to samo po sebi nije toliko loše — jednostavno “nismo još uvek tu.”

Već sam pisao o ovome, ali mi se čini da nisam dovoljno, i sigurno ću nastaviti još na tu temu.

Razlog zbog kojeg sam započeo sa ovim pitanjem nije toliko sama transparentnost da bismo znali kolika je čija plata – to je sekundarno. Primarno je pitanje poverenja!

• Koliko verujemo ljudima s kojima radimo?
• Koliko verujemo menadžerima kojima poveravamo odgovornost?
• Koliko verujemo liderima od kojih očekujemo da donose teške odluke?

Transparentnost i poverenje se ogledaju na različitim nivoima i u različitim formama, a plate su samo jedan od njih.

Sonja je podelila informaciju da oglasi za posao na Infostudu koji ukčljučuju objavljen opseg plata prolaze neuporedivo bolje i imaju mnogo više interakcija i prijava imaju nego oni bez te inforamcije.

Naravno! To mogu samo da podržim još više. Zašto bih ja kao budući zaposleni trošio svoje dragoceno vreme na 78 koraka u HR/regrutacijskom procesu, a da ne znam koji je opseg plate koji mogu očekivati?

Čak šta više, svi smo se na panelu složili da zvanično niko u firmama ne zna tuđu platu, dok nezvanično svi znaju sve! Čemu onda “tajnovitost”? Možemo smanjiti toliko tračarenja, toliko nepotrebnih diskusija, politikarenja, samo kada bismo bili makar malo iskreniji, otvoreniji i hrabriji u našim potezima i odlukama.

Da li je moguće uvesti transparentnost u velikim kompanijama?

Neko će sigurno reći, ili barem pomisliti, (jer nam je da pomislimo nego da “zategnemo cojones” i kažemo šta mislimo – to je bio još jedan od zaključaka panela) ali “to ne može da radi, mi smo velika hijerarhijska organizacija”.

A moje pitanje je: šta tačno ne može?

• Da verujemo našim ljudima?
• Da im pokažemo pravo stanje stvari?
• Da smo iskreni u našoj komunikaciji, kao što  je Jovana rekla na panelu ?
• Da smo otvoreni?
• Da smo ljudi jedni prema drugima?

Rekao bih da sve to može. Sa merom naravno, u svemu mora postojati mera, a ove trenutne “ne mere” koje postoje u velikim sistemima vode samo u ćorsokak.

No, da ne bude da je ovo samo moje filozofiranje, ne samo ovaj panel, već i drugi primeri oko nas inspirisali si me na ovo pisanje. Ispod je spisak nekoliko velikih kompanija na svetskom nivou koje posluju ljudski, otvoreno, iskreno i transparentno.

Još bitnije, parafraziraću Sonjinu rečenicu:

Kompanije koje gledaju kako da učine poslovno okruženje više ljudski orijentisano, a ne samo profit!

Levels health

Kompanija Levels health ima 50 zaposlenih, 40 investitora, trenutna vrednost kompanije je preko 300 miliona evra, a posluje potpuno transparentno!

Na ovom linku se nalaze svi procesi unutar firme, kako rade, kako zapošljavaju, kako vode projekte, itd. Sve što možete zamisliti kako funkcioniše jedna kompanija, oni imaju javno dostupno.

Na njihovom sajtu možete čak videti video snimke svih sastanaka tima. Svakog petka imaju timske sastanke, koje kasnije objavljuju javno. WoW!

Buffer

Kompanija sa preko 200 zaposlenih i godišnjim prihodima većim od 20 miliona evra ide još jedan korak dalje od Levels-a. Na njihobom sajtu, na ovom linku, možete videti plate svih zaposlenih u kompaniji.

Arc

Evo jedne kompanije koja je potpuno drugačijeg tipa od prethodne dve. Arc je kompanija koja pravi pretraživač koji se bori sa svim velikim imenima u tom svetu. Zanimljiv mi je njihov pristup jer oni prave aplikaciju potpuno javno.

Na Arc YT nalogu, CEO svake nedelje otvoreno govori o tome na čemu rade, koji su sledeći planovi, i zajedno sa zajednicom diskutuje o budućnosti proizvoda. Ako korisnici ne žele neku funkcionalnost, komanija menja pravac.

Ovo su samo neki od primera kompanija koje pratim i za koje navijam da uspeju, da pokažu kako je transparentnost sledeći korak u razvoju svih kopmanija.

Hrabrost, ljudskost i iskrenost u unapređenju radne kulture

Na kraju, da se vratim na početak. Ovom rečenicom smo završili panel diskusiju i to je nešto što ću sigurno nositi dalje i pričati i implementirati, kako kod sebe lično, tako i u kompanijama s kojima radim(o), na manjem ili većem nivou.

Sada ostaje da sačekam narednu godinu i pratim nove panel diskusije iz publike, jer sam ovde video da paneli ne moraju biti dosadni i već viđeni.

Unapred se radujem!