Hajde da se igramo! Zamisli sledeći scenario: Ti si takmičar u klasičnoj TV igri. Monti Hol, voditelj, predstavlja ti troja vrata. Iza jednih vrata je potpuno nov automobil, a iza drugih i trećih vrata su koze. Potrebno je da odabereš jedna.

Odabereš vrata broj 1. Monti, voditelj, koji zna šta se nalazi iza svih vrata, otvara ti i vrata broj 2 i otkriva kozu. Sada ti daje izbor, da ostaneš pri svom prvobitnom izboru ili da promeniš i izabereš vrata broj 3.

Šta ti biraš? (Razmisli pre nego što nastaviš)

Zašto promena odluke funkcioniše: Kada si napravio početni izbor, imao si 1 od 3 šanse (33%) da pogodiš automobil i 2 od 3 šanse (66%) da izabereš kozu. Kada Monti otvori vrata i pokaže kozu, te šanse se ne menjaju za tvoj početni izbor. Međutim, ako promeniš izbor, efektivno dobijaš kombinovanu verovatnoću preostalih vrata koja nisi inicijalno izabrao. To znači da ti promena odluke daje 66% šanse da osvojiš automobil, dok ostanak pri prvobitnom izboru ostavlja samo 33% šanse.

I kako to ima veze sa Agile-om, pitaš?

Sada zamisli da nisi u TV igri, već u svetu razvoja proizvoda. Tvoj početni izbor je kao lansiranje nečeg novog za tvoje korisnike. Izabereš vrata broj 1, osećajući optimizam u vezi svoje strategije i proizvoda.

Lansiraš svoj proizvod, uveren u njegov uspeh. Ovo je tvoja početna opklada, baš kao izbor vrata broj 1.

Monti (koji predstavlja tržište) otvara vrata broj 2 i otkriva kozu. Recimo da je ta koza povratna informacija korisnika ili nova funkcija konkurenta. Pejzaž se promenio, i sada imaš nove informacije.

Monti ti daje izbor, da ostaneš pri svojoj početnoj strategiji proizvoda ili da se prilagodiš na osnovu novih podataka. U Agile-u, znamo da je prilagođavanje promenama ključno. Statistički, promena pristupa (kao promena vrata) poboljšava tvoje šanse za uspeh.

Odlučuješ da se prilagodiš, baš kao da si promenio izbor na vrata broj 3. Odgovarajući na povratne informacije korisnika i poteze konkurencije, otvaraš vrata broj 3 i pronalaziš automobil! Tvoj proizvod sada savršeno odgovara potrebama korisnika i ističe se na konkurentnom tržištu.

Zvuči prilično intuitivno, zar ne? Pa, možda u teoriji.

U praksi, mnoge kompanije teže da se drže svog početnog plana kao dete svoje omiljene igračke. Zato jednostavni primeri poput ovog mogu bar da nas nateraju da razmislimo o promeni načina razmišljanja, što je suštinski deo usvajanja Agile-a i njegovih principa.

Monti Hol problem ilustruje neke od tih principa:

• Inspekcija i prilagođavanje: Kontinuirano prikupljaj i deluj na osnovu povratnih informacija.
• Odgovor na promene: Budi fleksibilan i spreman za prilagođavanje.
• Odluke zasnovane na podacima: Koristi uvide i analizu tržišta za vođenje svoje strategije.

*Monti Hol problem je paradoksalna matematička zagonetka koja se često koristi za objašnjavanje koncepta verovatnoće. Ime je dobila po voditelju američkog kviza “Let’s Make a Deal,” Montiju Holu. U osnovi, igrač bira jedna od tri vrata, iza kojih se nalazi automobil, dok su iza preostalih vrata koze. Nakon što igrač odabere vrata, Monti otvara jedna od preostalih vrata iza kojih je koza, a zatim igraču nudi mogućnost da promeni izbor.