Čime se baviš? To je najčešće pitanje mog okruženja. Jer budimo realni, čim završite fakultet to postaje tema o kojoj vaše društvo i okruženje priča. Da li možete da zamislite da vaše društvo priča samo o poslu? Odjednom dođe red na vas da objasnite šta radite, i počinje da vam prolazi kroz glavu da ljudi neće razumeti, jer i vama samom nije jasno čime se bavite, ali volite to. Na pomen reči Scrum i Master ljudi misle da se šalite, pa vam je lakše da objasnite da se bavite IT projektnim menadžmentom i da ste kobojagi tim lider development tima, nego da ulazite u diskusiju onoga što zaista jeste i šta bi trebalo da budete.

Ako ne možete da objasnite u tri rečenice ono čime se bavite, pa makar to bio i neki drugi posao, verujem da i vama nije jasno šta radite. Plašite se da vas ljudi iz okruženja neće razumeti? Pa i ne moraju, jer uloga Scrum Master-a nije da daje odgovore i rešenja, već da navodi svoje okruženje da dođe do istih.

Poslednjih godinu dana u mojoj karijeri je bilo jako zanimljivo. Na prepad sam postao Scrum Master, i do danas sam radio u tri projektna tima koji u zbiru pričaju 20 različitih jezika, na dva kontinenta sa preko 15 različtih nacija, u kompaniji koja je orijentisana ka proizvodu, a ne pravljenju usluga i softvera.

Ovim blog postom bih voleo da ohrabrim sve čitaoce koje se upuštaju u razmišljanje da postanu Scrum Master-i ili ih život kao mene iznenadi, da pokušaju, Jer šta je Scrum i Agilna metodologija, nego učenje iz pokušaja. Pokušaću da u narednih par minuta vašeg vremena, koje ćete izdvojiti na čitanje ovog teksta, da podelim svoje iskustvo i male savete kako početi od nule.

Početak – Da li ja to mogu?

Kao svaki mladi student koji je tek završio/la fakultet, željni ste dokazivanja i scene. Nema više učenja i knjiga, sada kreće prava stvar. Aplicirate na prakse, poslove i bivate odbijeni. Naporan trud se isplati i život vas nagradi, pa dobijete šansu da odete na praksu u Nemačku u jednu od vodećih kompanija. Mislite to je to, svet je moj, samo me gledajte. Dolazite u novo okruženje i polako krećete da gradite sebe i svoj put kroz organizaciju. Znate da se šanse ne smeju propuštati i da svaki momenat treba iskoristiti. Koristite svaki trenutak da reflektor bude uperen u vas, kako bi sakupili što više poena. Ambicije i glad rastu. Odjedanput su ljudi čuli za vas, da ste dobar praktikant i da znate jako dobro da završite gomilu prljavih poslova koji drugi odbijaju. Timovi prilaze i traže da im pomognete. Vi već počinjete da se nećkate, jer zašto biste bili dostupni svakom, jer je nedostupna roba najskuplja. Vama počinje da se sviđa da budete zvezda za “prljave poslove” i to vam prija. Navikli ste da budete u centru pažnje.

Ovo je situacija koja se upravo desila meni. Hteo bih da je istaknem, jer je u meni duboko usadila potrebu da mnogo pričam i da se trudim da budem primećen. To je bilo dobro za okruženje u kojme sam se nalazio, ali nije bilo dobro za okruženje u kome ću se tek naći.

Kao što sam spomenuo  Scrum Master sam postao na prepad, ali nisam na prepad bio priključen Agilnom projektnom timu. Pažljivo sam pratio njihov rad četiri meseca i skenirao njihove korake u dnevnim zadacima. Sećate se da sam spomenuo da sam na prepad postao Scrum Master? Da upravo se tako desilo, jer je postojeći napustio tim. Počeo sam kao šegrt od pozivnica za sastanke, otvaranja dejlija, itd. To je trajalo tri dana. Posle trećeg dana moj mentor mi je prišao i rekao: Ja ne mogu biti Scrum Master previše sam napadan i mnogo pričam, od danas si ti, samo zapamti nemoj da se trudiš da budeš u centru pažnje i nemoj da se trudiš da budeš “alfa” muškarac. Ako se osvrnemo na paragraf iznad, možete zaključiti da ću verovatno da budem u problemu.

Agilna metodologija pa i Scrum Framework se mogu lako objasniti i naučiti, ali ih je teško usvojiti i masterirati. Agilne vrednosti menjaju način na koji radimo i komuniciramo, način kako rešavamo problem i kako “prisvajamo rezultate”. Verujem da svako ko razmišlja o ovom pozivu, mora dobro da sedne i razmisli, i da pita samog/u sebe “Da li ja to mogu?” Pitanje nije usmereno sa aspekta veština i znanja, pitanje je usmereno sa aspekta ličnosti. Odgovor na pitanje ne treba dati odmah, već ga treba naći u pokušajima.

Sertifikat – Titula ili odgovornost?

Rečenica od koje se najviše ježim u poslednje vreme je, “Ja sam sertifikovani Scrum Master”. Stanimo na trenutak i povucimo paralelu sa vožnjom. Kada dobijete dozvolu za vožnju, da li ste sposobni  i sigurni u sebe da odmah vozite? Možda vaša “pogrešna” vožnja vas ne plaši, ali kako je onima koji voze pored, ispred, nazad od vas? Ja nisam bio siguran, jer u meni je vladao veliki strah od izlaska u gužvu, kada je pet sati i svi se vraćaju nervozni kući. Međutim, jako dobar sam bio uveče kad su ulice prazne i kad znam da neće biti većih poteškoća.

Prvi profesionalni pristup počinje kad shvatimo da svrha licence nije papir koji nam daje titulu, već stavlja odgovornost u naše ruke. Odgovornost kako treba da se ponašamo i da živimo svoj život na poslu od devet do pet. Ako ga mi ne živmo i ne poštujemo, zašto bi organizacija, odeljenje, tim koji pokušavamo da podstaknemo da koristi metodologiju poštovali? U mom razumevanju frejmvorka to je prvi korak ka odgovornom pristupu korišćenja sertifikata i zasluživanja naziva istog.

Odgovornost se takođe odgleda u tome da morate da zakažete sve sastanke na vreme, da ih držite  “time-boxed”, da ispratite i dokumentujete sve impedimente, zadatke koje ste preuzeli na sebe. To je stvar vežbe i iskustva, i što ih više radimo sve smo bolji.  Kada ste ovladali ovim stvarima i prestali da se plašite gužve i velikih vozila koje prolaze pored vas, počinjete da razmišljate, to je to. Znam da uradim Sprint Planiranje, estimacije su tu, ciljevi su tu. Na papiru je sve sjajno. Na trenutak nam se desi da zaboravimo vrednosti Agilne metodologije i da se fokusiramo na rutinu Scrum Framework-a. To što ustanemo i pričamo 15 minuta svaki dan, radimo u Sprintovima, to nas ne čini Agilnim. Iz metodologije proizilazi framework, a ne obrnuto.

Čini vam se da vrednosti metodologije nisu od presudnog značaja, trudite se da to potisnete, jer realizacija sprintova, reporting, je nešto što je transparetno ljudima koji treba da vas primete. Kako se osećaju članovi tima, i da li su oni spremni to da izraze, još uvek ne uzimamo u obzir, jer možda ne žele da kažu, a možda i ne razumeju metodologiju, jer mi kao Scrum Masteri im nismo dobro preneli.

“Pinokio” Master – Guranje nosa u sve probleme

Prvi projekat je gotov. Uspeli ste da prebrodite sve nevolje i da lansirate proizvod na vreme. Svetla pozornice i reflektori su upereni u vas. Ovo je osoba koja obećava. Teško je ostati na zemlji, drugi projekti su tu, a vi ste puni energije da dokažete da savršeno razumete framework i da ste u stanju konačno da vašem okruženju objasnite šta radite. Jedna iteracija od četiri (tri) nedelje postaje navika, počinjete da uočavate kako možete da ubrzate neke Scrum Procese. Potrebno je podeliti planiranje sprinta na više manjih sastanaka kako metodologija nalaže. Uspešno navodite vašeg Product Ownera da postavi prave ciljeve, a tim da da što bolje da estimacije u sprintu. Postali ste u isto vreme ekspert za alat koji vaša kompanije koristi (npr. JIRA).  Ako niste osoba koja ne voli reflektore, odjedanput počnete da rešavate sve impedimente koji okružuju tim, pa čak iako su oni nisu vaša odgovornost. Reč da Scrum Master otklanja impedimente, ste bukvalno shvatili. Pojavljujete se na što više sastanaka koji ne uključuje vaš tim, kao njihov predstavnik. Kupite sve više tehničkih znanja, i trudite se da iznosite što više rešenja za potencijalne problem kako van tima, tako i u timu.

Do čega sve ovo dovodi? Zaboravili ste šta je vaša uloga, i još bitnije zaboravili ste najvažniju stvar, a to je tim. To što ćete baš vi da rešite njihov problem i da predložite rešenje, neće vas učiniti “servant” liderom. Da bi tim nesmetano funkcionisao moramo skloniti impedimente. Zaboravljate na suštinu da je to množina reči, da ne treba vi da lupate glavom o zid i da podmećete svoja leđa za sve. Još uvek vam je teško da se setite da je vaša uloga da napravite stvari transparentnim, timu, ekspertima oko vas, menadžmentu koji može rešiti problem brže, a možda i bolje.

A gde je tu tim? Da li ste sedeli sa njima? Da li ste primetili da su se distancirali i odjednom svako sedi za svojim stolom, a ne u sobi koju ste namenili za projekte. Ovladali  ste znanjem i frejmvorkom, ali ste izugbili tim, izgubili ste transparentost. Sve što je bitno za jednog Scrum Master-a vi ste izgubili, jer ste bili zaslepljeni kratkom slavom i reflektorima koji su bili upreti u vašem pravcu. Poverenje koje ste bezuslovno dali svima, dok niste bili tu, a za to isto poverenje od vašeg tima se niste borili, je poljuljano na jednom Sprint Review sastanku.

Vraćanje u realnost

Otrežnjenje se dešava u onom trenutku kada shvatite da sve na čemu treba da insistirate kao Scrum Master više ne postoji. Product Owner vas tapše po leđima kako ste načinili pravu stvar i pomerili stvar iz nule, rešivši neke stvarno vruće probleme, podmetuvši leđa za njega. Pri tome pritisak na tim raste. Zaboravili ste da štitite tim i sav pritisak spoljašnosti niste sklonili sa njih, nego ste ga već povećali kao kad se ulje doliva na vatru.

Greške su dobre! Vraćanje u relanost se uvek dešava kada primite feedback od iskusnijeg kolege. Zaboravili ste osnove svoje uloge i metodologije. Transparentnost, Transparentnost, Tranprentonost! To će dovesti do ispitvanja i prilagođavanja.  Zašto se osvrćem na empirijski proces Agilnog Projektnog menadžmenta? Prilikom primanja feedbacka kakav god on bio, to zaboravimo da uradimo na sebi.  Zahvaljujući mom “Agilnom” mentoru, počeo sam da se trudim da greške ne prihvatam kao ličnu stvar, sve dok se drugi put ne ponove. Ako naučimo iz prve greške to je dragoceno, jer i sama metodologija podržava to i ohrabruje. Ako ne padnemo i ne udarimo glavom u zid, većina nas nikad neće naučiti i misliće da sve stvari radi na ispravan način.

Sve što ste naučili u prethodnih par meseci, počeli ste da reflektujete na sebe. Počinjete da se sećate vašeg treninga koji ste imali za sertifikat, i odjedanput shvatite da trener nikad nije pričao o tome kako treba da radite neki sastanak. On je sve vreme pokušao da pomeri blokade iz vaše glave koje ste imali, i koje su vas navodile da pomislite “šta priča ovaj”, zašto sam ja dao pare, a ne objašnjava mi kako da rešim “male probleme” koje imam svaki dan.

Stanete na trenutak i zamislite se. Na samom treniningu vaš trener je radio upravo ono što Scrum Master radi. Nije predlagao rešenje, već se trudio da vam ga ukaže, gradeći most do njega, a pri tome nadajući se da ćete ga vi sami preći. To nije momenat u kome sve postaje jasno i vi znate sve korake koji su potrebni da se urade. To je momenta kada vam postaje za nijansu jasnije, šta je to uloga Scrum mastera. Postajete svestni da vaše putovanje se nije završilo, već je tek počelo.

Prosvetljenje – “Aha momenat”

Ovladavanje metodologijom i frameworkom počinje onog trenutnka kada ovladate svojom ulogom i postane vam jasno šta je to tačno uloga Scrum Master-a. Kad se desi taj trenutak moguće je odgovoriti na pitanje, šta je to što jedan Scrum Master radi u tri rečenice? Često se opustimo i zaboravimo da je bitan faktor je komunikacija, i više fokusa stavljate na izbor reči kao i na slušanje članova tima. Najboji članak koji sam dobio u skorije vreme, koje odgovara mojoj ličnosti je “10 ways to stop talking to much“. Ovom prilikom bih voleo i da se zahvalim pošiljaocu, jer je tim člankom uspeo da odgovori na većinu pitanja i briga koje more jednog mladog čoveka koji počinje karijeru. Krajni zaključci su da ne morate biti u centru pažnje da bi vas ljudi primetili i da ako ćutite ne znači da ste glupi.

Ova faza treba da vam da odgovor da li ste vi spremni da postanete Scrum Master, kao i da li ste spremni da živite ulogu u toku radnog vremena. Ukoliko niste i to je ok. Nismo svi stvoreni i sposobni da radimo svaku ulogu. Prvo budite iskreni sami prema sebi. Ako budete iskreni, onda tek počinjete da razumete ulogu, jer ona ne nudi način i pravi put da se nešto uradi, metodologija nudi puteve, stanje svesti, vrednosti koje će vas dovesti do načina koji je pogodan za trenutak, a uloga je tu da vam pokaže načine.

Ovladavanje metodologijom ne počinje, tako što ste pročitali sve materijale, i zato što ste položili sve testove. Ovladavanje počinje onog trenutka, kada počnete da je primenjujete prvo na sebi, pa tek onda u svom okruženju. Počinjete da shvatate rečenicu od Kena Schwabera da je metodologija lako da se usvoji ali teško da se masterira.

A šta sad, kako dalje?

Iz svog prethodnog iskustva koje ste stekli, shvatili ste da je tim najbitniji i da pažnja treba da bude usmerena na njega. Tim treba štititi od eksternih uticaja, ali takođe i od internih uticaja. Ovo je poglavlje u vašoj karijeri koje će dugo trajati, a u mojoj je tek počelo. Građenje poverenja kod i između članova tima, po mom mišljenju ne može da se opiše u knjigama, to je stvar koju ne možemo lako naučiti, to je nešto što dolazi iz vas i na čemu trebate da radite.  Ovo je jedno poglavlje za koje je potrebno mnogo iskustva, ali možete i početi od početka, tako što ćete pitati tim i pojedinačno članove tima, šta je to što oni žele i šta ih čini srećnim. Ceo uspeh polazi od tima, tim je taj koji donosi rezultate i čini ljude srećnim, a ne jedna osoba.